Ove

Nove Godine,

voleo bih

da okitim jelku u 

mom srcu, i da, umesto

da kačim ukrase i poklone, 

upišem imena svih mojih prijatelja.

Bliskih prijatelja, i ne tako bliskih prijatelja.

 Starih prijatelja i novih prijatelja. Onih koje viđam 

svakog dana i onih koje viđam veoma retko. Onih kojih

se uvek setim i onih koje ponekad zaboravim. Onih koji su 

stalno prisutni i onih koji povremeno nailaze. Prijatelje iz teških

vremena i prijatelje iz srećnih vremena. Prijatelje koje sam, nenamerno

povredio i one koji su mene nenamerno povredili. Onih koje znam veoma dobro,

i onih koje znam samo po imenu. Onih koji mi duguju malo i onih kojima ja dugujem

puno. Mojih skromnih prijatelja i mojih važnih prijatelja. Imena onih koji su, bez obzira kako

proleteli kroz moj život.

Jelku sa veoma dubokim

korenima i veoma jakim

granama, tako da se

njihova imena 

nikada ne izbrišu

iz mog srca. Takođe

i nova imena da se 

upišu i pridruže

postojećim.

Jelku sa veoma dubokom hladovinom

kako bi se prijatelji mogli odmoriti od

životnih bitaka. Svetlo koje će im osvetliti srećom svaki dan

Nove Godine. 

Ovo su moje najiskrenije želje.

Ucitavanje...