Blog title: -On je bio tu da mi snage da-
Bilo je strasno, noc je bila tolko skliska da se svaki trag pretvarao u novi kraj a svaki novi korak izgledao je kao vracanje iz smrti. Kao ono bedno svetlo na kraju tunela koje svi cekaju, gledaju i traze.. Izgledalo je tako, a nista tako nije bilo. A jesam, volela sam ga, cudno, neobicno i iskreno. Onako sumanuto kao da nikada vise necu nikoga voleti, kao da sve ce jednom stati i prestati. Gledala sam ga kao da mi je Bog, a on mi je bio tunel do njega. On me vidio putevima za koje nisam ni znala da postoje, nisam znala da se moze voleti neko tako daleko. Nisam znala da neko jos dalji mnoze da mi sve upropasti, a neko jos dalji od toga daljeg da se uvuce pod kozu. Ko ce da zna. Ko ce da kaze nemoj ili ajde. Nije to nista strasno, nije to nista dobro ni nista podlo. Ni nista zlo, to je samo on. Samo svet. Samo sunce, samo zivot, samo ljubav, samo Bog. A nisam bila svesna da rusim svoje zidove pred tobom, a rusila sam ih sama i sama ih gradila pred drugima. Nisam znala, znala sam samo da sam se u jednom trenu nasla iza tvojih zidina, u tvom zagrljaju, u masti ali pored tebe. Znala sam da nikad iz mene neces izaci i da nikad od mene neces otici, nestajao si ali ti si kao voda, isparis i usrecis me kisom. A volim te, znam da te volim i zato od tebe neodustajem nemam potrebu da odustajem..