Blog title: Japanka

o gospode, rekao je, Japanke:

prave žene, one nisu zaboravile-

klanjanje i osmesi

što isceljuju rane muškaraca;

ali naše žene ubiće te kao da

kidaju abažur.

naše žene ne daju ni pet para,

one su izbačene iz koloseka,

previše nervozne da bi činile dobro-

večito mrgodne, bolesne utrobe,

razočarane, iznurene;

ali, ogospode, Japanke:

čuj za ovu,

došao sam kući i vrata su bila zaključana

i kadsam provalio izvukla je kuhinjski nož

i saterala me pod krevet

i došla je njena sestra

i dva dana su me držale pod krevetom

i kad' sam najzad izašao

nije pomenula advokate,

samo je rekla: nikad me više nećeš varati-

i nisam; ali umrla je na mojim rukama

i umirući rekla: sad mošeš da me varaš-

i jesam,

ali znaš već, gore sam se osećao

nego dok je bila živa;

nije bilo više glasa, nije bilo noža,

ničega sem malih japanskih slika na zidu-

svi ti sićušni ljudi koji sede kraj drvenih reka

sa zelenim ptičicama što lete

i onda sam ih poskidao i stavio ih licem

nadole u komodu s mojim košuljama

i tada sam prvi put shvatio

da je mrtva, iako sam je ja sahranio;

i jednog dana sve ću da ih izvadim,

sve te male zućkaste ljude

koji srećno sede pored svojih mostova

koliba i planina-

ali nebaš sada,

neću još.