Blog title: Koraci bez bola
Nakon romantičnog brodoloma, ostavljena osoba je dugo vremena u potrazi za „idealnom vezom“. Poučena lošim iskustvom, mašta o „vezivanju bez bola“ i ljubavnom odnosu u kome će biti voljena, ali neće morati da voli. Uplašena i izneverena, veruje da će samo tako uspeti da se zaštiti od bola (po formuli: ako manje volim, manje će me boleti kada me ponovo rastuže). Jer, iznad svega, ostavljena osoba se plaši nove patnje i poniženja; ona strahuje od mogućnosti da više nikada neće moći da se uspravi ako je ljubav(nik) opet izneveri.
Na žalost, ovakvim stavom ne mogu se sprečiti neželjeni događaji, niti se na ovaj način mogu ublažiti „ljubavne katastrofe“. Emocije na leru i stalni oprez nisu garant za bezbolan život. Naprotiv, ovakvo ponašanje može osobu samo paralisati da srećno živi i može se uporediti sa ženom koja, iz straha da ne pokisne, uz sebe stalno nosi kišbran (bilo da je krenula u podrum po krastavce ili na spavanje). Dakle, neprekidni oprez i „kišobran po suncu“ su promašena rabota, jer ne uzimaju u obzir promene u okolini. A, u „borbi za ljubavni opstanak“, opažanje vremena i prostora igraju presudnu ulogu. Međutim, to ne zneči da treba ignorisati sopstveno iskustvo i svaki put iznova, poput narodnog heroja“, jurišati grlom u jagode. Pouka se mora izvući, ali ne sme biti definisana u vidu ekstrema (uvek-nikad), niti sme se sme generalsiati na ceo muški rod. Na posletku, voleti se mora jer to je nasušna ljudska potreba, bez koje je kvalitetan život potpuno nezamisliv.