Blog title: GOSPODINU
Tog dana ste imali crveni džemper od kašmira i crni kišobran. Popravljali ste čvor na pertli desne cipele, kad smo se bez reči upoznali.
Nešto je, baš tad rastopilo jesenju maglu, i u moje zenice stavilo sočiva toplih boja.
Nikada Vam nisam saznala ime
Da bih imala nešto Vaše, te zime sam Vam štrikala šal. Bez tuge sam ofarbala prve sede i u kosu uplela struk bosiljka.
Život je opet mirisao.
Svake jeseni sve su duže kiše, donose reumu i sve više sedih. Ne gledam više za pticama koje odlaze, ne nosim štikle.
Ispijam dane u čašama čaja, još ponekad među prste, za želju stavim trepavicu. Noću pričam, a danju sanjam.
I još se nadam, da me se sećate.