Blog title:

...Toliko želim da te sretnem onako kao slučajno...da ti pogledom prodrem do dna duše i tamo potražim slova moga imena...ali uzalud...jer,znam da si me sakrio i od samog sebe...a ujedno se i plašim našeg susreta...jer pred tobom će moje maske pasti i neću znati da odglumim da je sve ok...iz jednog pogleda otkrit ćes da sama sam i kad sam među ljudima...čujem tišinu i kad svi govore...zaplačem ponekad i uz komedije...i svaki dan biram maske za pozornicu života...predstava mora da teče dalje...zavjesa je podignuta a ja samo molim da priguše svijetla...spuštam pogled pred prvim redovima publike...trepavicama krijem oči da me ne odaju...da ne otkriju stanje moje duše... da ne vide ožiljke od suza na mojim obrazima i boru koja nosi tvoje ime...